Лазарев град

Свестан да је његова држава непосредно угрожена од Турака, кнез Лазар је одлучио да свој двор изгради на северу, далеко од главних праваца могућног надирања турске војске. Изабрао је Крушевац, који је својим географским и стратегијским положајем највише одговарао његовим потребамаАко није пре, сигурно је да је кнез Лазар одмах после смрти цара Уроша почео са припремама да изнад насеља Крушевац на вишој тераси према Западној Морави сагради утврђени град. Податке о томе забележили су Константин Филозоф, биограф деспота Стефана, најстаријег сина кнеза Лазара, и Јаков Лукари, историчар. Јаков изричито каже да је Крушевац ( мисли на средњовековни утврђени град) подигао Лазар, “кнез од Србије и Јастрепца”. Константин тврди исто. Ни Јакова ни Константина не треба схватити буквално. Кнез Лазар је сазидао град, али је насеље постојало и пре тога. Нема никаквих података о врсти и величини насеља. Не зна се ни на чијој је “баштини” било, што наводи на закључак да је припадало владаочевим поседима.

На ушћу Расине у Западну Мораву, непуних 14 километара удаљено од Јужне Мораве изнад које је код Сталаћа, недалеко од ђунијског теснаца, обалама обе Мораве господарило јако утврђење са дебелим платном каменог зида и одбрамбеним кулама на њему, у подножје беспутног Јастребца, који се с југа могао заобићи само кроз клисуру између њега и Копаоника, насеље је својим географским и стратегијским положајем омогућавало кнезу Лазару остварење његових планова.

Изградњи утврђеног града приступило се ужурбано. У ту сврху кнез Лазар је из Новог Брда довео у Крушевац своје најбоље градитеље и мобилисао околне себре. Изградња крушевачког града није могла, односно морала трајати дуже од две године. На овај закључак наводи и ужурбана припрема кнеза Лазара за одбрану државе, а и за обрачун са Николом Алтомановићем, моћним и осионим велможом, који је био стална претња опстанку државе кнеза Лазара. Мало је вероватно да би у оваквим приликама кнез Лазар одуговлачио са изградњом своје престонице. Ако је тако, онда је крушевачки град саграђен 1373. године, што никако не значи да и после тога није дограђиван.

На основу очуваних рушевина и делимичне реконструкције, тешко је закључити како је град изгледао у доба кнеза Лазара. Али, кад се има у виду да су сви средњовековни градови слично грађени, могућно је добити приближно верну слику средњовековног града. Једном ивицом пространог поља на десној обали Западне Мораве, подложног плављењу реке и зато веома мочварном, пружају се на нешто више од 3 км од реке две терасе, нижа богата изворском водом и виша која је између питомог брега и леве обале Расине прелазила у прекрасну долину испод огранака Јастрепца.

Платном зида у облику шестоугаоника ограђен је простор од око 5 хектара. Зидало се на средњовековни начин изградње утврђених градова. Споља и изнутра дебелог зида узиђиван је тесан и брижљиво обрађених ивица крупан камен, а у средини је на дебели слој малтера, вероватно у “врућ креч” ређано необрађено ситније камење (“трпанац”), које је, да би се што чвршће држало, повезивано и хоризонтално постављеним дрвеним облицима (“сантрачи”). Спољне стране зида грађене су наизменичним слојевима млечно белог и тамно мрког камена, те је зидно платно побуђивало веома пријатну слику шареног ћилима.

Осим главне куле (донжон) крај велике градске капије, на растојању од по двадесетак метара уграђене су у градски зид мале четвртасте куле са странама основица од око по 4 метра. Мале куле су надвисивале платно за око 2 метра и на врховима су имале усечене зупце (“стрелнице”). У њих се дрвеним степеницама улазило из града, а можда, ради обједињавања одбране, и преко горње површине платна зида. Зид између малих кула свакако није био виши од 4 метра. Ширина зида била је нешто већа од 2 метра.

 

Главна кула је веома масивно грађена. Зидови у приземљу су скоро метар широки. Подигнута на дубоко укопаним темељима, главна кула се благо сужавала према тераси на врху са које се пружао поглед на неколико километара унаоколо. Саграђена на три спрата (приземље, ложница, ризница, чардак) кула је омогућавала браниоцима града да се успешно и дуго боре са нападачима.

Главни улаз у град био је с десене стране донжона, између њеног побочног зида који је у благом луку водио у приземље куле до степеништа за улазак на први спрат, и улаза у зидом заштићен простор града. Непосредно на први спрат донжона могло се ући и споља, на мала врата до којих није било степеништа. Највероватније је да су ова врата само изузетно употребљавана и да се до њих долазило преко моста покретним дрвеним степеницама. Међуспратна конструкција била је дрвена. На терасу куле излазило се степеницама, највероватније дрвеним и постављеним унутар куле уз леву бочну ивицу.

Просторије у главној кули биле су тесне, влажне и веома мрачне. Само је чардак имао веће отворе на зиду, сличне прозорима. Остали спратови имали су веома уске отворе намењене војницима за осматрање и борбу.

У донжону је за време мира становала само посада. У ратно доба главна кула је требало да служи за склониште владаочеве породице. Потпуна сигурност од изненадног продора непријатеља у град могла се само у њој наћи.

Капија на главном, вероватни и једином улазу морала је бити од дебелих балвана обложених гвозденим плочама. Гвожђем је ојачано дрво и отклоњена опасност од спаљивања капије. Није искључено да је капија на главном улазу била заштићена дубоким и широким ровом пуним воде преко које је пребациван покретни дрвени мост. Капија је штићена и посебним кулама на побочним зидовима.

 

Као и остали средњовековни градови и крушевачки град је био снабдевен свим тада познатим средствима за напад и одбрану од непријатеља. “Хладно оружје”, наводи А.Дероко, састојало се из нападних и одбрамбених направа. За напад су служили: ножеви, мачеви, сабље, копља, убојне секире (наyаци), буздовани (топузи, шестоперци), стреле, праћке, а за одбрану: штитови, шлемови, огрлице, рукавице и целе кошуље од гвоздених верижица и панцири. Једно старо упутство за одбрану града пред опсаду и борбу каже: “Спреми довољно намирница и цистерну за воду да неби трпео од жеђи; спреми сумпора, смоле и зејтина да би тиме могао палити непријатељске машине; спреми још дрво и гвожђе за стреле, машине и остале потребе; спреми конопце и говеђе жиле за луке и балисте; спреми коже да би њима покрио своје машине и зграде да их непријатељ не запали; најзад спреми на кулама и зидовима довољно камења за бацање. Непријатељске машине покушај да запалиш испадима посаде тајно ноћу или запаљивим стрелама, или их руши камењем из машина. Исто ово чини и са дрвеним нападачевим направама близу твојих зидова; ове можеш чак и гвозденим кукама помоћу конопца закачити и извући на бедем. Ако непријатељ копа лагуме да би покопао зидове пресретни га лагумима које ћеш ти ископати. Ако непријатељ успе да направи продор у зиду, затвори брешу гредама и камењем, а по могућству и новим каменим зидом позади”…

На простору заштићеном зидом сазидан је двор (палата) кнеза Лазара. Очувани темељи двора и зграде поред њега наводе на сигуран закључак да су зграде имале већи број удобних просторија. Осим двора и споредних зграда зиганих од дрвета на каменим темељима и једном страном ослоњених на градски зид, унутар града сазидана је дворска црква. Свакако је изграђено и неколико неопходних радионица за оправку и израду оружја, алата и других војних и домаћих потреба.

Нису очувани остаци зидног платна подграђа (део зграда настањен становништвом). Зато је тешко рећи нешто иоле поузданије о месту подграђа. Највероватније је да се зид пружао полукружно, почев од главног зида лево од донжона, пружао се ка Западној Морави, кретао ка Расини и завршавао се у споју са главним зидом десно од донжона. Овако утврђено подграђе могло је припомоћи и одбрани прилаза граду путевима преко обе реке. У прилог овоме говоре и остаци зида према Западној Морави откопани 1923. године приликом изградње парног млина.

 

Подграђе је служило за трговање и безбедност градског становништва у доба одбране града од непријатеља. По правилу, у њему није било кућа за становање, али је, изгледа, у крушевачком граду, с обзиром да је подграђе делимично саграђено у насељу, било и кућа за становање.

Дућани су у подграђу подизани око пространог трга (пијаце) на коме су одржавани и редовни панађури (вашари).

Досељење владара и његове свите у Крушевац условило је досељење знатног броја дворских службеника и часника, трговаца, занатлија и већег броја војнока са својим старешинама. Број становника Крушевца нагло је повећан и град је убрзо постао значајан привредни, војни и културни центар државе кнеза Лазара. “О некадашњој величини Крушевца” забележио је Радомир Илић, професор крушевачке гимназије, “народна традиција вели ово: Крушевац се некада пружао од села Пасјака ( на југо-истоку од Крушевца) до Мачковца (три четвртине часа западно од Крушевца). Једном приликом појурио је неки пас мачку тамо где је сад Пасјак, мачка побегне на кров и одатле све преко кровова дође до Мачковца где сиђе на земљу. Отуда и име Пасјак и Мачковац”.

Села у околини Крушевца прилагодила су своју привреду потребама двора и војске која је логоровала у граду. Имена неких села (Дворане, Ловци, Рибари) сачувана до данас, јасно указују на занимање њихових становника у доба средњег века. У Дворану је несумњиво становао један од управника поседа кнеза Лазара, који се бринуо о снабдевању двора послугом и животним наводницима.

 
 

Вратите се на врх странице..


Hit Counter provided by laptop reviews