Библиотека

Богослужбене и друге књиге XIX векаСписак књига од 1811. до 1900.

 

Путеви књиге у Лазарици познати су нам од 1840. године. Најпре богослужбене потом и друге и књиге и часописи заузеле су своје место у Цркви:богослужбене,као што назив каже,за вршење службе Божје а потом и друге.По расписима присутним у црквеној архиви видимо да су српски митрополити и архипастири утицали на њено ширење, препоручивали за набавку одређене наслове,са намером што бољег верског образовања и црквеног клира и пастве. Прве инвентарне спискове књига и часописа у архиви Лазарице налазимо двадесетих година 20. века, када је за старешину постављен прота Хранислав Поповић*(1920-1949). Он је сачинио први „Инвентар књига и часописа Цркве Лазарице“ (1921), потом је за сваку годину дописивао приновљене публикације и, по актима се види, веома се трудио да књижница буде обогаћена.

Године 2000, када је освештан новосаграђени парохијски дом стекли су се услови да библиотека добије свој простор и буде стручно сређена. Формирање библиотеке обављено је под руководством и са благословом оца Љубивоја Радовића, протојереја – ставрофора, старешине цркве Лазарице а под надзором Народне библиотеке Крушевац и трудом Љубице Петковић, руководиоца Одељења за развој и унапређење библиотечке делатности.

Књиге су затечене, уредно сложене у кутијама, на тавану парохијског дома при цркви Св. вел. муч. Ђорђа у Крушевцу где су смештене пре рушења старог парохијског дома цркве Лазарице, 1998. године. Када је нови дом завршен и освештан, по сређивању службеног дела, приступило се и сређивању библиотеке која је тада смештена у канцеларију оца Драгог Вешковца (површине 20 м2).

Јануара 2001. уписани су први читаоци.

Из новонасталих потреба рада братства Лазарице и попуњености свих полица за смештај књига, библиотека је 2003.године пресељена у трпезарију (површине 102 м2, исти се користи неколико пута годишње о свечаностима, те су књиге заштићене). Опрему трпезарије чине четири велика трпезаријска стола, 30 столица и 7 канабе-клупа. Полице са књигама распоређене су дуж зидова. Овим смештајем омогућен је евентуални рад или истраживање у самој библиотеци.

Укупан број књига износи 1605(март 2003) претежно из теологије и религије (667),потом опште и српске књижевност (632),историје(138) и других области.

БОГОСЛУЖБЕНЕ И ДРУГЕ КЊИГЕ XIX ВЕКА

Како пише у правилима београдско – карловачког митрополита Вићентија Јовановића од 1733. у чл. 1. да и најсиромашнији парохијски свештеници морају: “наименше пјат сих својих книг: Нови Завјет, катихизис, десетословије с толкованијем, литургикон и требник ” имати,а без којих се богослужење не би могло ни обавити, то је претпоставка да је ових књига било приликом отварања Цркве. Из садашњег фонда једина књига која је, према години штампања, могла бити у Цркви јесте “Псалтир ” (Кијевопечерска лавра, 1811), која је инајстарија књига у црквеној библиотеци.

Први писани траг о књигама у Лазарица датира из 1840. године. Бивши житељ града Крушевца Стојан Симић поклонио је Цркви богослужбене књиге које задовољавају најосновније потребе литургијског живота. Препис:

Ваше високо преосвјаштенство,

Рад будући снабдети крушевачку цркву са потребним и редовним књигама црквеним, поручио сам у Русији и прибавио по приложеном овде списку речене књиге ,које пошиљем вашем високом преосвјаштенству,с том покорном молбом, да ове предате крушевачкој цркви, а ако се налази у истој цркви које нећеду потребне бити преко ови књига, да би опет са онима снабдели наупарску цркву која је са свим без књига. Препоручићу себе и фамилију своју вашим архипастирским молитвама и благослову.

Јесам вашег високопреосвјаштенства, покорнејши слуга, Стојан Симић

У Београду 9. маjа 1840.

12. комадиј Минеа месечни,

2………………..Октоиха глас 1. и 5.

1………………..Следованија псалтир

1………………..Апостол

1………………..Евангелије мало

1………………..Требник великиј

1………………..Триод постниј великиј

1……………….Цветник или Пентикостар

1……………….Часловац малиј

1……………….Устав

1……………….Ирмологија

1……………….Служебник

1……………….Молебноје пеније

(Државни Архив СРС – Митрополија београдска 311)

Све књиге које је дародавац поклонио биле су потребне Лазарици и из наведеног списка 11(4) књига је присутно и данас,а неке су још увек у употреби.Часловац и један Октоих нису у библиотеци, од 12 минеја 4 се налазе у библиотеци а 8 минеја за остале месеце, набављени су касније (одобрење, од 4.марта 1874.год.КНо 686, у Карановцу, потписао председник Конзисторије прота Р. Поповић, препис: “Проти крушевачком / По предлогу вашем од 28.пр.м. ове године Но 117, а ради украшења Цркве,по претходном споразумевању Г.Архијереја,Конзисторија Епархије Ужичке одобрава да се може потрошити 2.510 гр.чар. из касе Крушевачке цркве, ради набавке ствари из те суме за исту Цркву и то: 12 месечних минеја и једног служебника, на велико коло минеја; једна кадионица сребрна…”).

Исти су поручени из Русије, где су и штампани 1868.г. Према „Инвентарима непокретне и покретне имовине цркве Цара Лазара“ (нема за сваку годину), од 1919. па све до 1952. године наводе се 24 месечна минеја а потом наилазимо на акт којим се 12 минеја тражи од манастира Мрзеница коме су позајмљени. Дуго су, дакле, минеји са оба списка били присутни у Лазарици, па су 8 са првог и 4 са другог списка дати на позајмицу.

У тексту који следи извршен је библиографски опис публикација из периода XИX века. Уз сваки опис иде и анотација о стању публикације данас. Летописне белешке дају им статус сведока о временима и људима који су служили или саслуживали Службу Божју у Лазарици, долазили да се поклоне овој свесрпској светињи и Светоме кнезу Лазару и оставили траг, само именом или записом реченом молбом: „молите се братијо о мене грешном.“

На крају текста сачињен је Речник богослужбених књига и песама.

СПИСАК КЊИГА ОД 1811. ДО 1900.

1.ПСАЛТИР ,штампан 1811.године у Кијевопечерској лаври,индикта 15, месеца…(отргнут део листа). Напомена: релативно је добро очуван, виде се трагови делимичне недовољне заштите те је мало раскоричен, потребна заштита. Налази се у певници Цркве.

2.ТИПИК то јест УСТАВ , штампан у Москви 1832., индикта 6, месеца децембра.Напомена: Сасвим добро очуван.

3.ОКТОИХ то јест ОСМОГЛАСНИК , од 1. до 5. гласа, штампан у Москви: Типографска штампа, 1833., индикта 7, месеца новембра. Напомена: Делимично је вршена неадекватна заштита, белим флис – папиром ојачаване оштећене ивице листова, понегде и дописани делови текстова који недостају,за службе које се чешће врше.Налази се у певници Цркве Лазарице.

4.ТРИОД што значи ТРИ ПЕСМЕ ,штамапан у Москви1835.индикта9,месеца децембра. Напомена: Приликом прекоричења обрезани листови, трагови многодеценијске употребе видни су: доњи углови листова замашћени, горњи поливени уљем, а листови на којима су службе које се чећше врше (за Страсну седмицу, на пример) покапани воском од свећа. Стоји у певници Цркве.

5.МОЛЕБНОЈЕ ПЈЕНИЈЕ , штампано у Царском великом граду Москви 1835. године, индикта 8, месеца фебруара. Напомена: Књига је добро очувана осим листова где је Молебан за болесне, који је веома читан и листови су замашћених ивице.

6.АПОСТОЛ , штампан у Москви 1836. године, индикта 9, месеца марта. Напомена: У веома лошем стању, многи листови изгрицкани од глодара, на којима су иначе видни трагови веома честе употребе,текст је доста обележаван,појашњаван,превођене речи и подвлачен.

7. СВЕТО ЈЕВАНЂЕЉЕ, штампано у Москви 1836. године, индикта 9, месеца априла. Напомена: Видни трагови дугогодишње употрбе, одлично очувано.

8.ТРЕБНИК , штампан у Москви 1836. године, индикта 9, месеца јула. Напомена: Ивице појединих листова ојачане провидним папиром, видни су трагови безбројног читања и капања воска са свећа (за требе: оглашавање, венчање, заупокојене молитве),маргине делом обрезане.

9.ТРИОД ЦВЕТНИ , Москва 1837. године, индикта 10, месеца фебруара. Напомена: Релативно је добро очуван, видни трагови многобројних читања, подвлачен текст и писане напомене уз службе.

10.ПСАЛТИР , Москва, 1837. године, индикта 10, месеца јануара. Напомена: Добро очуван.

11.ИРМОЛОГИЈА , Београд: Типографија књажевско-сербска, 1837.године. Напомена: Добро очувана.

12.БОЖАНСКА ЛИТУРГИЈА СВЕТОГ ОЦА НАШЕГ ВАСИЛИЈА ВЕЛИКОГ : архиепископа кесаријског и кападокијског, Без места и година издања (У јектенијама моли се најпре за благоверног гоподара Милоша, кнегињу Љубицу и синове Милана и Михаила. Пошто се Милан упокојио 1839. године то упућује да је књига штампана између 1832. (оснивање прве српске штампарије у Београду, по ослобођењу од Турака) и 1839. године

13.СВЕТО ЈЕВАНЂЕЉЕ , Москва: Синодална типографија, 1838. године, индикта 11, месеца јула. Напомена: Књига је добро очувана.

14.СЛУЖЕБНИК , Београд: Књажевско-српска типографија, 1838. године. Напомена: Повез је попустио те се разлистава, потребна стручна заштита.

15.ПАСХАЛИЈА или Последовање на преславни дан Васкрсења Г-да нашега Исуса Христа и за Светлу седмицу. Прештампана (прво издање 1763. године у Кијевопечерској лаври) старањем и о трошку Николаја Кара-Стојановића, књиговесца и житеља самоковског у Београду 1846. године. Напомена: доста је добро очувана, видни су трагови честе употребе, служба на Васкрс покапана воском од свећа.

16.МИНЕЈ ЗА ЈАНУАР ,без места и године издања (прозбе на јектенијама за императора Николаја Павловича Романова (владао од 1825-1855) указују да је минеј штампан у Русији у време његове владавине). Напомена: Одлично очуван: могуће да је, према изгледу и издању један са Списка поклона из 1840. годин, као и три даље наведена

17.МИНЕЈ ЗА ЈУН , без места и године издања (на јектенијама постоји само прозба за “ Императора, навести име“,значи да је штампан у Русији, а опрема,врста папира,и изглед насловне стране и слова којима почињу поглавља исти је као код претходног као и Типика и Триода из наведеног списка, те је вероватно да су штамапани у исто време. Напомена: Повез је ослабио те је потребно прекоричење, видни трагови честе употребе за празнике: Св.Јована Претече, Светих врача Козме и Дамјана

18.МИНЕЈ ЗА НОВЕМБАР , без места и године издања (у јектенијама прозбе за „благоверног Императора, навести име“, дакле земља Русија). Напомена: Потребно је коричење, видни трагови бројних читања капања воска од свећа за празнике: Ваведење Пресвете Богородице, Алимпије столпник и Архистратиг Михаило

19.МИНЕЈ ЗА ДЕЦЕМБАР ,без места и године издања ( земља издања је Русија, прозбе у јектенијима за императора Николаја Павловича Романова (владао 1825-1855) упућују на време штампања, а слична опрема као Типик из 1832. и Триод цветни из 1837. указују на четрдесете године 19. века). Напомена: Потребно прекоричење, откинут део коже са хрпта књиге, заштитне копче покидане; за службу за празник Св. Николе замашћене стране а за Рождество Христово има и трагова капања воска од свећа

20. ТРЕБНИК , Београд: Књигопечатња кнежевине Србије, 1858. године. Напомена: Од видне честе употребе оштећена кожа повеза, похабане и искрзане поједине стране. Потребно прекоричење.

21.ЦРКВЕНО БОГОСЛОВИЕ : или ЦРКВЕСЛОВИЕ :за ученике виших разреда,Београд: Правитељствена књигопечатња, 1860. године. Напомена: Потребно прекоричење, листови су неједнаки, ни при штампању нису обрезани.

22.ЧАСОСЛОВ : за употребу Свете православне цркве: источне вероисповести. Београд: Књигопечатња Кнежевине Србије, 1861. године. Напомена: Видни трагови веома честе употребе, хрбат оштећен, потребно преповезивање, обрезивање и прекоричење.

23.СРБЉАК , Београд, 1861. године (3.издање – прво у Римнику 1761. друго у Москви 1765.). Напомена: Релативно добро очуван

24.ПОСЛЕДОВАНИЈЕ УМРЛИХ НА ВАСКРС, ПАРАСТОС УМРЛИМА, СПОМЕН ЗА СВЕ КОЈИ СУ ЖИВОТ СВОЈ ДАЛИ НА БРАНИКУ ВЕРЕ И ОТАЏБИНЕ ,са чином освећењаикона, Београд, 1862., месеца септембра : почетак 10 индикта, т.ј. нове године. Напомена: Доста разлистана од употребе, потребно повезивање и прекоричење

25.ТРИОД ЦВЕТНИ ,Московска синодална типографија,1863. индикта 6. месеца децембра. Напомена: Очуван

26.ТРИОД што значи ТРИ ПЕСМЕ , Московска синодална типографија, 1864 године, индикта 8. месеца децембра. Напомена: Приликом прекоричења обрезан део маргина тако да су понегде преполовљена и понека слова, један део прекоричен са обрнутим листовима.

27.КРАТАК ПРЕГЛЕД ЦРКВЕНОГ УСТАВА , Москва: Синодална типографија,1866. Напомена: Потребно коричење.

28. Михаило, митрополит српски: ПРАВОСЛАВНИ ПРОПОВЕДНИК. књ. 3. Београд: Државна књигопечатња, 1867. Напомена: на народном српском језику; потребно обрезивање и коричење.

29.ЧИН ПОМАЗАЊА ( СВЕТИМ МИРОМ ) КНЕЗА СРПСКОГ МИЛАНА М. ОБРЕНОВИЋА ИВ , (чин саставио А.Е. Митр. Срп. Михаило) Београд : Државна књигопечатња, 1868. године. Напомена: Одлично очувана

30.МИНЕЈ ЗА ФЕБРУАР , Москва: Синодална типографија, 1868. Напомена: Добро очуван

31.МИНЕЈ ЗА МАРТ , Москва: Синодална типографија, 1868. Напомена: Потребно повезивање и прекоричавање

32.МИНЕЈ ЗА АПРИЛ , Москва: Синодална типографија, 1868. Напомена: добро очувано, делимично оштећена кожа

33.МИНЕЈ ЗА МАЈ , Москва: Синодална типографија, 1868. Напомена: Прекоричен у картон пресвучен платном

34.МИНЕЈ ЗА ЈУЛ , Москва: Синодална типографија, 1868. Напомена: Преповезан платном, маргине обрезане, добро очувано

35.МИНЕЈ ЗА АВГУСТ , Москва: Синодална типографија, 1868. Напомена: Преповезан и прекоричен у платно, обрезане маргине, добро очуван

36.МИНЕЈ ЗА СЕПТЕМБАР , Москва: Синодална типографија, 1868. Напомена: Дрвен повез, пресвучен платном , добро очуван

37.МИНЕЈ ЗА ОКТОБАР , Москва: Синодална типографија, 1868. Напомена: доста је очуван, виде се трагови честог коришћења

38. Михаило, митрополит српски: ПРАВОСЛАВНИ ПРОПОВЕДНИК. књ. 4: у корист фонда свештеничког, Београд: Државна књигопечатња, 1871. Напомена: Потребно коричење.

39.ОКТОИХ то јест ОСМОГЛАСНИК од 1 до 5 гласа, Кијевопечерска успенскаја лавра, 1872. година индикта 15, месеца августа. Напомена: Прекоричен у картон и пресвучен платном, притом и обрезан, делом криво, разлистан је услед честе употребе, опет потребно коричење и заштита, за поједине службе листови покапани воском од свећа (чин опела). Налази се у певници Цркве.

40. ОКТОИХ то јест ОСМОГЛАСНИК од 5 до 8 гласа, Без места и године издања. Напомена: Исти тип слова, иста опрема и прозбе на јектенијима као у претходно описаном Октоиху те значи да је ово други део књиге (од 5. до 8 гласа) и такође штампана у Кијевопечерској лаври, године 1872. (вероватно). Приликом прекоричења пресвучена у платно, опет је разлистана и потребна је заштита.

41. ОКТОИХ то јест ОСМОГЛАСНИК од 5. гласа, без места и године издања. Напомена: Прекоричен у картон пресвучен платном и обрезани раније оштећени делови, делимично оштећен, где недостају делови листова дописан текст обичном оловком на налепљеном белом папиру; за Суботње вечерње службе, од стр. 84. нагорено двадесетак листова. Налази се у певници Цркве.

42.СЛУЖБА ПРЕПОДОБНОМ ОЦУ ПРОХОРУ ПЧИЊСКОМ Београд: Србска књажевска типографија, 1879. Напомена: потребно коричење

43. СВЕТКОВИНА двадесетпетогодишњег архипастирског рада митрополита српског МИХАИЛА: празновање 14. окт. 1879. Београд

44.ПРАВИЛА ВАСИОНСКИХ САБОРА. књ. 1., Панчево: б.и., 1880. Напомена: прекоричена, картон

45.ПРАВИЛА ВАСИОНСКИХ САБОРА. књ. 2., Задар: Печатња Ивана Водицке,1880. Напомена: прекоричена, картон

46.УСТАВ КРАЉЕВИНЕ СРБИЈЕ: проглашен 22. дец. 1888. год. на Великој народној скупштини, Београд: Краљевска српска државна штампарија, 1888

47.ЧИН ПОМЕНА ЗА СВЕ КОЈИ СУ НА БРАНИКУ ВЕРЕ И ОТАЏБИНЕ ЖИВОТ СВОЈ ПОЛОЖИЛИ , Београд: Краљевска српска државна штампарија, 1889. Напомена: Добро очувана

48.ПАРОХИЈАЛНИК то јест ТРЕБНИК: за сваку парохијску потребу, саставио архимандрит Фирмилијан, о трошку Витомира Марковића и Павловића, Београд, 1890. Напомена: Потребно коричење, оштећени листови где су службе које се чешће служе (крштење, опело)

49.ЗАКОН О ЦРКВЕНИМ ВЛАСТИМА: источноправославне цркве, Београд: Краљевско-српска државна штампарија, 1890.

50. АПОСТОЛ , Москва: Синодална типографија, 1894,индикта 7. месеца јуна. Напомена: Опет потребно коричење.

51. ЦРКВЕНО ПРАВИЛО С ОБЈАШЊЕЊИМА И ПОРЕТКОМ БОГОСЛУЖЕЊА, написао Живко Бранковић, свештеник, члан Духовног суда и предавач црквеног појања и правила у нишкој учитељској школи.- Београд: Штампарија код “Просвете ”, 1894.

52. Стојановић, Јос. В.: ЦРКВЕНИ СУД У ПРВИХ ХРИШЋАНА И СРБА , Београд: Државна штампарија Краљевине Србије, 1894.

53. Макарије,митрополит московски: ПРАВОСЛАВНО ДОГМАТИЧКО БОГОСЛОВЉЕ 1 део: по трећем издању превео и гдегде допунио протосинђел Митрофан Шевић, проф., Нови Сад : Српска манастриска штампарија, 1895. Напомена: Добро очувана

54. ПРАВИЛА (КАНОНИ) ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ С ТУМАЧЕЊИМА , књ.1., радња Никодима епископа Далматинског, Нови Сад: Књижара А.Пајевић, 1895. Напомена: прекоричена у картонски повез

55. ПРАВИЛА (КАНОНИ) ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ С ТУМАЧЕЊИМА , књ. 2., радња Никодима, епископа Далматинског, Нови Сад: Наклада књижаре Н. Пајевића, 1896. Напомена: Прекоричена у картонски повез

56. Ђурђевић, Никола: БРАНИК ПРАВОСЛАВЉА : намењен српском свештенству у Отоманској царевини, Београд: Српска школа „Дом науке“, 1896.

57. ЗБОРНИК: ПРАВИЛА, УРЕДАБА И НАРЕДАБА АРХИЈЕРЕЈСКОГ САБОРА : православне српске цркве у Краљевини Србији (од 1839-1900)са законима,Београд :Издање Архијерејског сабора, штампа Државна штампарија Крањевине Србије, 1900

58 .Весић,Иларион: ПОГЛЕДИ НА ПРИПРЕМУ И ВАСПИТАЊЕ СВЕШТЕНИЧКИХ КАНДИДАТА : савремена богословска расправа : намењена свима српским родољубима и нарочито служитељима Српске православне цркве, Београд: Шт. Милош Велики, 1900.

59.ЧИТУЉА : помен умрлих пресветлог и владајућег кнежевског дома Обреновић, б.м.: б.г. (пошто је руком дописано име краља Милана значи да је штампана пре његове смрти (1901) , вероватно у Београду.

У библиотеци се чувају и архијерејске посланице, које црквени поглавари упућују пастви о Божићу, Васкрсењу Господњем или којим по народ важним поводом. Из 19. века сачувано их је четири:

1) Посланица:патријархијска и синодална :високопреосвећеној и преосвећеној браћи митрополитима и епископима,свештенству и свем благочестивом и побожном православном живљу најсветијег апостолског и патријархијског престола цариградског, Београд:

У штампарији Петра К Танасковића, 1896.

2) Васкршња архијерејска посланица, епископа жичког Никанора, Чачак,1888.

3) Архипастирска посланица, архиепископа београдског и митрополита Србије Митрополита Инокентија, Београд: Државна штампарија Краљевине Србије, 1898.

4) Архипастирска посланица, православног епископа нишког Никанора,Београд: Штампарија Ђуре Станојевића, 1898.

Црква Лазарица је била пренумерант Српске књижевне задруге (основане 1892.) те у књижници има и 12 књига штампаних од 1893. до 1900.г. (од укупно 62 колико је СКЗ у том периоду издала). По првом познатом “Инвентару књига књижнице цркве Лазарице ” из 1921. види се да их ни тада није било више у фонду.

Од наведених 75 књига: богослужбених 30 штампано је у Русији а 13 у Србији; од осталих: 31 у Србији а једна у Хрватској. Према Закону о културним добрима ( “Службени гласник РС ” бр. 71/94) чл. 26, 10 књига из овог фонда имају статус старе и ретке књиге.

Из наведеног се види да најстаријем фонду књига у Лазарици, поред богослужбених, припадају и књиге црквено-правног карактера и оних помажућих свештенству у обављању свакодневних богослужбених и пастирских дужности. По добијању самосталности млада српска држава постављала је своје правне темеље. Плански и смишљено утемељавани су односи световне и црквене власти,вршено настојање да се примени канонски поредак у самој Цркви: доносе се устави и закони, оснивају се прве богословије за школовање нових пастира, те почиње штампање потребних богослужбених књига и уџбеника на српском језику.

Побројане богослужбене књиге су на црквено-словенском језику руске редакције и већи део набављен је у Русији. Хришћанство се у јужнословенским земљама ширило на говорном, старословенском језику, у Срба потом модификује се, познат је као српскословенски, и постаје богослужбени. Због политичких неприлика на нашим просторима током 18. века као богослужбени језик уводи се рускословенски што је условљено доласком учитеља, проповедника и књига из Русије, у сврху очувања православног идентитета. Отуда и присуство ових књига у нашим црквама па и у Лазарици. Тенденција да се уведе народни језик како као књижевни и културни, тако и богослужбени датира из 19. века, времена буђења националне свести. По замирању српских средњовековних манастирских штампарија, прва је основана 1832. године у Београду, потом друге, те је штампање књига на српском језику,како се 19. век ближио крају, поспешило да и српски језик и аутори и књига избију у први план.

Богослужења су се, међутим, до касних година двадесетог века вршила на црквенословенском језику, а неколико најстаријих књига и данас стоје у певници Цркве и у употреби су.

Број књига у библиотеци је 1860, часописа из теологије и религије: 46 наслова и преко 4000 свезака. Најстарији су “Хришћански весник СПЦ ” из 1889; Жича из 1889; Весник СПЦ од 1892…

Ово је прва стручно формирана јавна црквена библиотека у Нишкој епархији, а међу првима у Србији. Уписано је (2004) 235 читалаца који прочитају око 4000 књига годишње.


Hit Counter provided by laptop reviews