Иконостас

За разлику од фрагментарних остатака живописа из XVIII века иконостас Лазарице је сачуван у целини. ш ирок је 3,70м, висок 4,35м а висина са крстом износи 6,50м.

У првом, највишем реду, према уобичајеној схеми, налази се распеће. Други ред саржи укупно 11 композиција из циклуса Великих празника из живота Богородице, у следећем распореду: Рођење Богородице, Сретење, Благовести, Крштење, Баскрс, Вазнесење, Ваведење, Духови, Успење Богородице, Преображење, Рођење Христа. Средину трећег реда заузима велика икона Свете Тројице. Северно и јужно од ње смештено је укупно шест икона са представама Дванаест апостола-по две стојеће фигуре на свакој икони. Јасно читљиве сигнатуре омогућују тачну идентификацију. Групу од шест апостола са северне стране предводи Петар, следе Јован, Јаков Алфејев, Симон, Тома, Вартоломеј. Другу групу предводи Павле, затим следе Матеј, Јуда, Андреј, Филип, Јаков Заведејев. На северним дверима приказан је арханђео Михаило који побеђује Демона, док је на јужним насликан стари патрон цркве архиђакон стефан. Престона икона северно од царских двери приказује Богородицу са малим Христо на престолу, јужно од царских двери Христа, такође на златном престолу. Благовести заузимају место на царским дверима. У пределу сокла, испод престоних икона, насликане су старозаветне сцене Ж ртва Аврамова и Ж ртва Нојева. Пиластри, стубући и остали делови архитектуре иконостаса покривени су златном биљном дуборезном декорацијом (ружице, лишће) што доприноси утиску раскоши.

На иконостасу постоји већи број натписа који доприносе сазнањима о ктиторима и омогућују тачно датирање. Поред натписа који се налазе унутар престоних икона Богородице , значајнији су натписи друге природе који говоре о наручиоцима појединих икона, вероватно и целог иконостаса. Датуми и година настанка појединих икона упућују на закључак да је иконостас урађен 1844. године. Временски распон датума на икони св. Тројице (20. фебруар 1844) и архиђакона Стефана (1. март 1844) могао би послужити као оријентација за време потребно да се обави сликање свих предвуђених икона, па зато хронолошки оквири настанка иконостаса могу бити одређени периодом фебруар-март 1844. године.

У погледу тематског репертоара и иконографије, овај иконостас не доноси значајније новине. Архаични иконографски репертоар тема прате архаичне стилске карактеристике. Графички елементи цртежа и злато удружују се са веома јаким колоритом, у коме преовладава однос црвено-зелено. Присутна је тежња ка подизању пластичности волумена приликом сликања инкарната, док се драперије, узнемирених линија, сликане без претензија да прате покрет. Ликовна решења читавог иконистаса карактришу ретардиране барокне облике.

Сликарство иконостаса лазарице поседује одређене уметничке квалитете досегнуте руком сликара који је сликарско образовање стекао у некој локалној уметничкој радионици скромнијих могућности. Мада не постоји потпис уметника, готово је сигурно да се азторство може приписати пожаревачком “молеру ‘ Живку Павловићу. На такав закључак наводе иконографске и стилске сродности са иконостасима у Студеници (1842) и Чачку (1846), као и Павловићево ангажовање на осликавању Лазарице годину дана пре израде иконостаса.

Иконостас Лазарице је међу првим у низу иконостаса насталих до краја XИX века у Крушевцу и његовој околини. Није реч о сликарству високих домета, али оно има културно-усторијску вредност, уз то је и особено за једно шире подручје у унетрашњости Србије, па не би смело и даље да остане изван интересовања истраживача.


Hit Counter provided by laptop reviews